"No one saves us but ourselves. No one can and no one may. We ourselves must walk the path."

Stasa i ja smo krenule na malo proputovanje do naseg brata Petra u Galle; trebalo je da bude ranije oko 10,ali prethodnu noc smo zaglavile, ja sam radila, a ona se provodila...:) Inace, krenule smo do Pettah stanice, glavne stanice u Kolombu...utisci- vozna karta trecom klasom do Galla, koji je prilicno udaljen je RS 85, sto je smesno...mada, niko i ne pregleda karte....pa i kako bi?! ne moze ni muva da prodje izmedju ljudi...Nas dve smo bile veoma uzbudjene da putujemo vozom, pogotovo ja,jer je meni prvi put od kad sam ovde...Pametne smo bile pa smo stale na pocetak perona, pa kada je dosao voz,morale smo da odpesacimo do trece klase...do tada, sve je vec bilo puno...mi smo se smejale,jer nismo mogle da verujemo da se tom brzinom napunio voz...onda je Stasa uzela da slika u ljude po kupeima, samo je progurala telefon u kabinu i slikala gomilu ljudi koji su zacudjeno gledali...:) Mi smo pametne dosle do kapetana lokomotive, kako ih zovu, i pitale dal mozemo da sednemo kod nejga u kabinu. naravno da je zabranjeno, i jos nam je rekao, mislim da sada necete naci slobodna sedista...Sto je bilo veoma smesno, jer su ljudi izvirivali iz voza...cudo bi bilo da ima mesta za sedenje...Zatim je Stasa odlucila da isproba, ugurala se medju ljude, ni sama ne znam kako...ja sa mojom sportskom torbom gde cu?! ajde,ajde...ugurala sam sve one male srilankance, pa i moju torbu i preko svih se uvukla u voz...dosta njih je ostalo da visi,drzeci se jendom rukom za ulazna vrata vagona...E sad koja je to komicna situacija, ne mozes ni da se pomeris,pritisnut sa svih strana od strane malaca, a opet, ja sam jedina koja i moze da uhvati nesto vazduha...a onda pogledi, jer smo strankinje...sta drugo, nego da uzmemo foto aparat i "odozgo" uslikamo atmosferu...:) moram da priznam da su gori od nas, niko ne ustaje maloj deci, a i roditelji ih ne pridizu...valjda moraju da se naviknu na najgore...U stvari, postoje sedista rezervisana za trudnice ili pregnant mothers- sto znaci samo ako si vec majka, pa jos i trudna, mozes da sednes...mada, niko ne postuje to pravilo...i da,posebna sedista za svestenike...e tu ga vec preterase...:)

Ne bi sve to bilo toliko smesno, kad pomislis da tako neces izdrzati ni 10 min, a onda ostanes u tom vozu 2 sata... usput, propustile smo stanicu sa Hikkaduwa, pa smo istrcale da bismo samo utcale u drugi koji ide opet ka Kolombu...kako provesti dan, nego vozikati se po vozovima...jedno od boljih dogadjanja u prvom vozu je bio mali decak, koji kad me je video,poceo je da place jer je mislio da cu ga kidnapovati...da,eto sta medijii ucine maloj deci! :) I sad,posto su se roditelji smejali, onda i meni dodje da napravim salu, pa krenem da uzmem malog za ruku kao da ga povedem...kad je krenuo da vristi...i svi u smeh...i ustadose nam par ljudi da sednemo...upalilo je! :)

 

 U Hikki smo ostale samo par sati, jer je Stasa htela da se javi drugaricama iz Slovenije...seli smo u neki bar pored mora, vreme nije bilo najbolje, ali smo se lepo ispricale na nekom nasem jeziku...cudno je to, oni mogu da transformisu svoj jezik da vise lici na srpski, al ja po njihovom ne mogu...:)

Brzo smo se spremile na izlozbu koju je organizovao Petarov hotel, za bogatunce...mozete misliti koji je to profil ljudi...i kakvi se tu vode razgovori...Ali vredi i to videti...

Za sada ovo je sve sto sam videla od Hikke, plaza,tmurno vreme i 3 simpaticne Slovenke...ali smatra se da je jedna od lepsih plaza Kolomba...tako da je MUST posetiti jos koji put! :)

Galle!Galle je mali gradic u tvrdjavi, podseca na Petroveradin; ima svoju pricu...mada, Petar kaze da je premali, sve se zna, i prosto dosadi posle nekog vremena. Mozda zato sto ima samo jedan klub u gradu ili vec neki drugi razlozi...:)a izvan tvrdjave, vlada siromastvo i ne tako lep gradic...

Istrazivanje Galle-a...sa sasvim obicnim ljudima, i za promenu, bez bogatunaca...svrake na primer...Na pitanje koja je ptica zastitni znak Sri Lanke, moja ciemrka Grejs je odgovorila-SVRAKA! ...al necu je kritikovati,jer koliko ih ima,to mu dodje kao neki logicki zakljucak...:)
A morala sam da se slikam sa ovim motrcetom, al kad sam pitala vlasnika dal mogu, kaze on Yes,yes,pa je seo iza mene i kao idemo...otud i moja reakcija...

Butik pantalona ili se samo suse? mada, ovo je siromasniji deo Galle-a,bogatstvo se ne ogleda u kolicni pantalona nego gde ih susimo...meni je ova porodica totalno sa stilom!

Ovo je jedan od Petarovih hotela...poseban still...i stepenice koje idu u nebesa...

E ovo je vec raj...mislim da je do sad najbolje mesto na kome sam bila ovde...Inace,ovo je Thalpe, malo juznije od Galle-a...i Petar radi ovde...hmmm,